Prof. dr Slobodan Dodić
FESC, SIEC, SISMED
Kardijalna rehabilitacija je najsigurniji i najbrži put povratka u normalan život i društvenu
sredinu nakon infarkta miokarda, ugradnje stenta, ili operacije na srcu. Kardijalna rehabil- itacija je obavezni i produženi vid lečenja kod navedenih
kardioloških pacijenata, a preporučena je kao takva od strane SZO i svih svetskih kardio- loških udruženja.
Prvi privatni kardiološki centar u Srbiji specijalizovan za obavljanje sveobuhvatne ambu- lantne (vanbolničke) kardiološke rehabilitacije “CARDIOPALESTRA” će Vam uraditi sve potrebne kardiološke i druge dodatne preglede da biste mogli bezbedno da pristupite pro- gramu kardijalne rehabilitacije. Tim, koji pored kardiologa, sačinjavaju i specijalista bolesti ishrane i psiholog, može pružiti značajnu pomoć u regulisanju faktora rizika koji su velikim delom i odgovorni za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Iskusni kardiolozi “CARDI- OPALESTRE” predvođeni Prof. dr Slobodanom Dodićem, osnivačem programa ambulant- ne kardijalne rehabilitacije na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine koji je sve prihvaćeniji kao model lečenja u Srbiji i okolnim zemljama regiona, pomoći će Vam svojim znanjem i iskustvom da prebrodite to “nemirno more” (satkano od puno pitanja i neizves- nosti) od momenta neprijatnog događaja do ponovnog i punog povratka u društvenu za- jednicu i normalan život.
S druge strane, dijagnostički i preventivni pregledi kardioloških pacijenata i zdravih osoba bazirani na znanju, iskustvu i najsavremenijoj medicinskoj opremi, u mnogome mogu sprečiti, ili odložiti nastanak najrasprostranjenije bolesti današnjice.
- Zašto je značajan program sveobuhvatne kardijalne rehabilitacije?
Lečenje kardiovaskularnih bolesti je znatno napredovalo u poslednje dve decenije. Uspešna medikamentozna terapija, interventna kardiologija i kardiohirurgija su izuzetno uspešne i značajno smanjuju tegobe bolesnika i poboljšavaju udaljenu prognozu. Vreme hospitalizacije je znatno skraćeno, a povratak na posao brži. Bolesnici posle akutnog infarkta miokarda, perkutane koronarne ili hirurške intervencije se kratko zadržavaju u bolnici, pa često nemaju vremena da dobiju pravu informaciju o prirodi svoje bolesti, načinima lečenja i daljim ličnim i profesionalnim mogućnostima. Posle otpusta kod nekih bolesnika postoji pad funkcionalne sposobnosti, emocionalna nestabilnost i smanjena sposobnost prilagođavanja radnim i društvenim obavezama.
Iz navedenih razloga, sveobuhvatno lečenje kardiovaskularnih bolesnika treba da uključi i kardiovaskularnu rehabilitaciju, koju sprovodi rehabilitacioni tim i koja predstavlja niz postupaka koji pomažu da se bolesnik brže i potpunije oporavi i vrati u društveni i profesionalni život. Proces kardiovaskularne rehabilitacije podstiče optimizam, sigurnost i poverenje u sopstvene mogućnosti.
Kardiološka rehabilitacija predstavlja skup mera i postupaka usmerenih ka postizanju optimalnog fizičkog, psihičkog i socijalnog stanja pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima. Kardiološka rehabilitacija je veoma kompleksna i zauzima veoma važno mesto u medicinskoj rehabilitaciji iz više razloga. Pre svega, kardiovaskularne bolesti i danas u svetu zauzimaju prvo neslavno mesto po morbiditetu i mortalitetu. U konceptu aktivne borbe protiv vodećih uzroka smrtnosti, kardiološka rehabilitacija postaje značajan deo preventivnih zdravstvenih aktivnosti. Drugo, radi se o veoma specifičnoj oblasti rehabilitacije koja zahteva izuzetno poznavanje kardiologije, s obzirom na moguću pojavu čitavog niza nepredvidljivih i potencijalno opasnih situacija koje kardiovaskularne bolesti same po sebi nose. Stručnjaci koji se bave kardiološkom rehabilitacijom moraju biti dobro upućeni u brze i dinamičke promene srčane pumpe i sistemske cirkulacije, edukovani za adekvatno praćenje i terapiju, da bi u krajnjem koncipirali individualizovan kinezitretman i druge mere medicinske rehabilitacije u cilju bezbednog i što bržeg oporavka kardiovaskularne funkcije.
- Ciljevi programa kardiovaskularne rehabilitacije
• smanjenje smrtnosti i obolevanja
• smanjenje simptoma bolesti, naročito učestalosti anginoznih tegoba, nedostatka vazduha i umora
• bolje podnošenja napora
• poboljšanje radne sposobnosti
• bolja regulacija arterijskoga pritiska, smanjenje frekvencije srca
• poboljšanje vrednosti lipida i glukoze u serumu
• smanjenje i prevencija prekomerne telesne težine i gojaznosti
• prestanak pušenja cigareta
• poboljšanje osećaja dobrog zdravlja i smanjenja stresa
• poboljšanje kvaliteta života.
Jedan od mnogobrojnih rezultata programa sveobuhvatne kardijalne rehabilitacije prikazan na Tabeli 1.
Tabela 1. Efekti srčane rehabilitacije na pojavu budućih neželjenih događaja kod kardioloških pacijenata
koji su učestvovali u odnosu na one pacijente koji nisu učestvovali u njoj (Kohren analiza iz 2001 i 2011 god).
- Zaključak
Kardiovaskularna rehabilitacija timski je postupak koji se interdisciplinarnim i transdisciplinarnim pristupom zdravstvenih radnika u specijalizovanim bolničkim ili ambulantnim centrima vodi kao deo kardiološkog lečenja bolesnika. Istovremeno sprovedeni kardiovaskularni trening pod nadzorom kardiologa uz telemetrijsko monitorisanje elektrokardiograma, sveobuhvatna neinvazivna dijagnostička obrada, psihodijagnostika i savetovanje psihologa, konsultacija specijaliste bolesti ishrane, terapijska edukacija te ostale nefarmakološke mere uz uobičajeno medikamentno lečenje, čine neodvojive delove programa sveobuhvatne kardiovaskularne rehabilitacije.
Kao što je dobro poznato koliko je neophodna rehabilitacija pacijenata nakon moždanog udara, preloma, degenerativnih oboljenja zglobova i drugih mnogobrojnih bolesti, još uvek je nekako manje poznato da je Kardijalna rehabilitacija veoma važan i NEOPHODAN postupak u kompletnom lečenju i zbrinjavanju pacijenata nakon operacija na srcu, infarkta miokarda, implantacije stentova,…
Njena uloga je da u što kraćem periodu pomogne pacijentu da se vrati nakon navedenih događaja u normalnu svakodnevicu. Uspela operacija na srcu i uspešno implantiran stent su samo preduslov i početak povratka pacijenta u normalan život. Ono što poptuno zaokružuje proces lečenja i omogucava pacijentu da se polako i sigurno vrati u prethodne aktivnosti i svojoj porodici jeste proces kardijalne rehabilitacije.
Rehabilitacija kardiovaskularnog pacijenta nije samo postupak vraćanja u fizičku kondiciju (funkcionalni kapacitet, “fitness”) kakvu je ranije imao, nego i sveobuhvatni tretman svih faktora rizika (povišena TA, poremećaj metabolizna masti, šećerna bolest, gojaznost, psihološki uzroci…) koji su i doveli do pojave kardiovaskularne bolesti. Ova rehabilitacija je neophodna kao završna forma lečenja i prepoznata je od svih Vodiča (Guidelines) koji na osnovu dobre prekse i naučnih sazanja daju preporuku kako treba lečiti pacijente sa raznim kardiovaskularnim bolestima. Uvek i apsolutno uvek se kardio rehabilitaciji daje najznačajnije mesto ( IA; klasa i nivo dokaza) u naknadnom tretmanu tih bolesnika.
Vremenom su se promenili uslovi i taktika lečenja ovih pacijenata (sve veći broj mladjih pacijenata koji nije spreman da provede vise nedelja u stacionarnom načinu lečenja daleko od svoje kuće i poslovnih obaveza; pojava COVID-19 pandemije i skučene mogućnosti rehabilitacije vise pacijenata u istom terminu u istoj zatvorenoj prostoriji; povećana mobilnost pacijenata nakon na vreme uradjenih interventnih kardioloških i kardiohirurških procedura i s tim manja potreba za stacionarnim formama lečenja, itd). Ovo je uslovilo pre 10-tak godina ideju za potrebom organizovanja ambulantnih procedura kardiovaskularne rehabilitacije na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Njih je u tom vremenu i tim uslovima osmislio i dizajnirao po ugledu na poznate Italijanske i Švajcarske ambulantne rehabilitacione centre, Prof dr Slobodan Dodić. Iskustvo i znanje iz tog perioda je sada preneto u prvu privatnu ambulantnu ordinaciju za rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika- “CARDIOPALESTRA”!
Da je sveobuhvatna kardio rehabilitacija značajan postupak u lečenju, govore rezultati i iskustva mnogobrojnih pacijenata koji su taj program proveli na Institutu, ili nekih koji su svoj program započeli i završili u “CARDIOPALESTRI”. Neki koji dobro prepoznaju šta im taj program predstavlja i koliko su poboljšali svoj psiho-fizički status i umanjili faktore rizika kardiovaskularnih bolesti i dalje ne odustaju od programa i imaju i preko sto (100) vežbi u “CARDIOPALESTRI. Takvi pacijenti, njihova volja i rezultati su najbolji pokazatelj potrebe i značaja ove veoma važne i nezaobilazne metode lečenja kardiovaskularnih pacijenata!
Prof. Dodić je autor i koautor vise stručnih radova iz oblasti kardijalne rehabilitacije i glavni urednik naučne knjige pod nazivom “Procena funkcionalnog statusa i principi kardijalne rehabilitacije”, izdanje Medicinski fakultet u Novom Sadu, 2018 god.
Njegova naučna i stručna praksa je prepoznata u regionu, tako da je po ugledu na ambulantnu rahabilitaciju na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, još dosta ambulantnih rehabilitacija kardiovaskularni pacijenata otvoreno širem regiona u prethodnom periodu, posebno u R. Hrvatskoj, dok se pregovori o implementaciji vode sa R. Crnom Gorom.
Prof. Dodić je trenutno i profesor na Univerzitetu Rijeka (R. Hrvatska), te član drugih medjunarodnih stručnih i naučnih udruženja.
DA LI STE ZNALI I OVO?
1. Za kardiološke pacijente ne vredi laboratorijska odrednica za „loš“ holesterol (LDL) manje od 3,5 mmol/L! Naime, za njih je dozvoljena vrednost LDL holesterola: manje od 1,4 mmol/L!
Objašnjenje: naše laboratorije imaju vrednosti koje se odnose na zdravu populaciju. Logično je da ako je neko imao infarkt miokarda, ili srčanu operaciju na koronarnima arterijama, treba da ima značajno manje vrednosti LDL holesterola u krvi. Mnogobrojne studije su pokazale da ta vrednost kod navedenih srčanih bolesnika treba da bude manja od 1,4 mol/L!
2. Napravljene su nove procene rizika od oboljevanja i smrti od kardiovaskularnih bolesti u narednih 10 godina za zemlje Evrope i okolne zemlje. Srbija se sada nalazi u grupi zemalja sa VEOMA VISOKIM RIZIKOM!
Objašnjenje: gledaju se karte rizika u odnosu na stepen rizika po zemljama ili regionima. Tako, na primer, nordijske zemlje spadaju u grupu niskog rizika, za razliku od Srbije i nekih drugih zemalja. U kartama rizika se prema polu i godinama života posmatraju visina KP, vrednost holesterola i pušenje. Pacijenti sa šećernom bolešću nisu u tim kartama, jer sama bolest ih klasifikuje u visok rizik od budućih dogadjaja. Pacijenti u Srbiji se posmatraju u kartama veoma visokog rizika, što znači da pacijent istog pola, vrednosti KP i holesterola i statusa pušenja u skandinavskim zemljama (karta niskog rizika), ima značajno manju verovatnoću za lošim kardiovaskularnim dogadjajem u narednih 10 godina u odnosu na (zamišljenog) pacijenta sa istim karakteristikama iz Srbije!
3. U lečenje srčane slabosti uvedena je potpuno nova grupa lekova (SGLT2 inhibitori)
Objašnjenje: navedena grupa lekova se koristila primarno za lečenje šećerne bolesti, utičući na povećano izbacivanje šećera i vode putem urina. Ispitivanja kod kardioloških bolesnika koji imaju, ali i kod onih koji nemaju šećernu bolest, a boluju od srčane slabosti su pokazala delotvornost na bolje preživljavanje i kvalitet tih bolesnika, kao i manju stopu hospitalizacije (bolničkog lečenja) kod tih pacijenata. Kvalitet SGLT2 inhibitora je bio tako upečatljiv, da je ova grupa lekova uvrštena vrlo brzo od strane evropskog udruženja kardiologa u osnovnu terapiju za lečenje pacijenata sa srčanom slabošću.
- O značaju sveobuhvatne kardiorehabilitacije govori prof. dr Dodić, za časopis Moje Zdravlje (avgust 2020.)
Srce pumpa 5 litara krvi svakog minuta, ali se i vremenom umara.
GDE SE NALAZIMO:
ADRESA:
Karađorđeva 10/1/9
21000 Novi Sad
Kontakt telefon:
066 147 148
Radno vreme:
16-20 h.
Državnim i verskim praznicima propisanim kao neradni dani: ne radi se.
TIM STRUČNJAKA
U ordinaciji CARDIOPALESTRA radi vrhunski tim stručnjaka!